Ako se osvrnemo na prve dane sistema pametne automatizacije, saynaćemo na to šta nam donosi budućnost smart home sistema.

Ideja o kućnoj automatizaciji bila je prisutna od kada su prve električne instalacije uvedene u zgrade. Možemo reći da je kućna automatizacija počela još u dalekom 19 veku pronalaskom mašina, počevši od kućnih aparata. Krajem istog veka automatizacija uređaja je pokazala direktnu vezu mašine sa električnim ožičenjem. Sposobnost da se mračna soba osvetli samo uz pomoć sijalice sa prekidačem potpuno je transformisala način na koji su ljudi tada živeli!

Ovaj tehnološki napredak je doveo do pronalaska televizora 1950 godine, a kasnije i daljinskog upravljača. To je bio vrhunac automatizacije koji su ljudi mogli da zamisle u tom periodu.

Koncept jedne kontrolne tačke je nastao, a korespondencija između dva uređaja počela je da se razvija i oblikuje u drugim oblastima.

Taj koncept je omogućio tokom 1960-ih godine kreiranje novog izuma: kuhinjski računar ECHO IV. Iako se ECHO IV nije prodavao na industrijskom nivou, bio je to briljantan uređaj, skoro pola veka ispred svog vremena! Ta činjenica je donekle i osudila ovaj uređaj na propast.

Čak i tada, ECHO IV pametni uređaj mogao je lako da skladišti i snima razne podatke, uključuje/isključuje aparate, a takođe kontroliše i temperaturu u kući.

Međutim, zbog lošeg reklamiranja ideja je propala sve do razvoja interneta 90-ih godina.

Sa razvojem IoT-a i integracijom veštačke inteligencije budućnost izgleda prilično svetla. Pametne kuće bi pružale sve neophodne usluge, uključujući energiju, medicinu, komunikaciju, bezbednost, zabavu i komunalne usluge.

U toku je tranzicija na sledeću generaciju i sve će više uređaja imati pametno povezivanje, u kojem neće biti potreban nikakav ručni unos od strane ljudi. Računari će koristiti dnevne obrasce i izvršavati različite komande prema potrebama i željama. Ljudi “hrane” uređaje informacijama, kako bi ti uređaji mogli da automatski detektuju potrebe i pokreću program.

Na primer, ako zaključavaš ulazna vrata svakog dana u 19 časova, pametna kuća bi to mogla da uradi umesto tebe bez obzira da li si to tražio ili ne, na osnovu prošlih obrazaca.

Pored toga, kamere i senzori ugrađeni u frižidere će predložiti hranljivije alternative ako ljudi posežu za slatkišima, ili gaziranim pićem prečesto. Slična tehnologija će biti implementirana u ormarićima za lekove kako bi sistem proverio da li su stanari uzeli svoje medikamente na vreme.

Sistem pametne kuće može otići toliko daleko da će čak postojati senzori koji skeniraju ljudski otpad u toaletu, kako bi ustanovili da li postoje potencijalna zdravstvena stanja koja zahtevaju medicinsku pomoć, i o tome obavestili vlasnika pametne kuće.

Već sada postoji tehnologija pametnog ogledala, kao što je Poseidon smart mirror, koje može da ustanovi zdravstveno stanje vlasnika na osnovu stanja kože.

Ovo su ciljevi koje sadašnji tehnološki inženjeri imaju na umu za budućnost sistema pametne kuće.